EKSPANZIJA PROIZVODNJE I PLASMANA

Sedamdesete i osamdesete zapamćene su kao godine najvećeg blagostanja u staroj Jugoslaviji. Gornji Milanovac je u to vreme uveliko pronosio slavu »privrednog čuda« koje je po stopi industrijskog razvoja bilo odmah iza slovenačkog Velenja. Grad je u suštini bio poznat po svojim gigantima: PIK Takovu, MK Rudnik, Tipoplastici, Graditelju, Dečjim novinama... Šerpe Metalac bile su prisutne u većini domaćinstava države od 20 miliona stanovnika, jer je Metalac sredinom osamdesetih preuzeo lidersku poziciju od Emo Celja. Ipak, iako sa značajnim pomacima, iznutra posmatrano, preduzeće je i dalje imalo naporan život radničkih mantila u metalskom kompleksu, daleko iza slike i standarda drugih milanovačkih preduzeća kojima se divila cela zemlja.

U takvim uslovima, u svojoj trećoj deceniji Metalac je sve aktivnosti usmerio u nove investicije u ekspanziju proizvodnje i plasmana na domaćem i ino tržšištu i, paralelno, strateško prilagođavanje novom vremenu i novim potrebama.

Prvih pet godina ove dekade obeležiće snažna ličnost direktor Dušana Papića, koji je bio uspešan rukovodilac iako je u deo vremena posvećivao funkcijama predsednika Saveza komunista, predsednika opštine i predsednika Regionalne privredne komore Kraljevo. Uočavajući potrebe novog vremena Papić šalje grupu stručnjaka na evropske sajmove i u obilazak najbvoljih fabrika. Istovremeno Metalac počinje samostalno da izlaže u inostranstvu. Sve to rezultiraće značajnijim ulaganjima u pogon emajlirnice, izrade prstena, kao i pakovanja i skladištenja gotovihh proizvoda.Novi automati, nove peći , izgradnja savremenog skladišta, nove prese u MOL-u, učiniće Metalac jednom od najmopremljenijih i najmodernijih gfabrika posuđa.

Osim što se i dalje značajno unapređuje asortiman emajliranog, počela je i proizvodnja aluminijumskog posuđa. Ma koliko danas zvučalo neverovatno, izašlo se iz pakovanja slamom. Za ceo asortiman uvedeno je pakovanje u kartonsku ambalažu. Idući za tražnjom tržišta, Metalac je ušao u proizvodnju panel grejalica, univerzalnog vikend roštilja, motalica za crevo visokog pritiska, kazana grejača vode i dr.

Dolaskom Radivoja Lučića za generalnog direktora, prvog iz redova zaposlenih, pažnja se još više usmerava na kvalitet procesa i proizvoda, dalje usavršavanje organizacije, uravnoteženje prihoda i rashoda. Sveukupno, veći deo treće decenije karakteriše stabilno i uspešno poslovanje pa dakle i stabilno uvećanje kapitala kao preduslova za finansiranje novih projekata sopstvenim sredstvima.

Na kraju ovog perioda vrednost kapitala preduzeća porasla je na 17.300.000 DEM, 50% više nego na kraju druge decenije. Firma je dobro organizovana, modernizovani pogoni PZO i mehanička obrada, sa dobrom produktivnošću, novim magacinom gotove robe, ali još finansijski iznurena zbog sanacionog programa i ulaganja u razvoj. Plate su 20% niže od republičkog i 30% od opštinskog proseka. Programski fabrika je fokusirana na emajlirano posuđe. Metalac već ima više od 1300 radnika. I dalje je više od polovine nekvalifikovana i polukvalifikovana radna snaga. Na sreću, visokobrazovani kadrovi postaju sve brojniji. Na kraju treće dekade biće ih 35.

Tokom tih prvih 30 godina Metalac je promenio 10 generalnih direktora, od kojih su petorica bila po godinu dana i manje, svi uglavnom po političkoj liniji, manje ili više stručni i preduzimljivi. Prošao je uspone i padove, u skladu sa prirodom vremena i, nekako, uvek delio napornu sudbinu metalskog kompleksa.

 

Mr Dušan Papić 1978-1984
VD Slobodan Jelić 1984-1985
Radivoje Lučić 1985-1989

 

©2013 Metalac a.d. Sva prava zadržana. v.07.11.17